Nikada DSS nije bila ni velika a još manje državotvorna stranka.DSS je recidiv DS-a i kao takva nikada nije mogla biti ni državotvorna a još manje nacionalna.Brojke same govore o važnosti DSS-a a one su sledeće 1993-5,07% 2003-17,7% 2007-16,5% 2008-11,6% 2012-7% 2014-4,2%.Šta ove brojke pokazuju,pa pre svega da je DSS prilično retko samostalno izlazila na izbore svega 6 puta i da je samo period od 2003-2008 bio zlatan period DSS-a i to na krilima DOS-a i otvoreno pro zapadne politike.DSS je na nivou SPO-a trenutno i tu će i ostati a za Popovića će biti veliki uspeh ako dobije glasova koliko je potpisa skupio.

Stvorila Kosovo, Crnu Goru...zamalo Vojvodinu...

A današnji Bljic piše i da se Vojislav Koštunica oženio svojom prijateljicom iz mladosti. Kažu, javio im konobar da su se svaki četvrti-peti dan sastajali u njegovom kafeu, pre podne, da zajedno popiju kafu. Normalno, šta bi se drugo moglo zaključiti - brak 100%.

Taj konobar, ili neki iz drugog kafića (Koštunica ne izbija iz kafića) verovatno zna i za tu podršku od 1% glasova... Onda će on, Koštunica, onako alav na pare i svakojaka druga materijalna dobra, dobiti svoj deo od Popovića.
Ako već nije jasno, hoću da kažem: Popović, kao i mnogi prevrtljivci iz DSS-a, radili su i rade na svoju ruku - nikakve veze to nema sa Koštunicom. Rekao čovek da se povukao iz politike i - povukao se!
Tako je to, i treba shvatiti da je moguće, bar u jednom, njegovom slučaju.

1. Imam utisak da je gospodin Jakšić malo prestrog prema g-đi Sandi. Istine radi treba reći još nekoliko reči o samoraspadu DSSa koji je organizovao A.Popović (koji kao hemičar) zna da se pomoću katalizatora (spoljnih uticaja i pomoći) proces može ubrzati. Osnovni problem DSSa, kao što svedoče i mnogi komentari na ovom sajtu, jeste što je stranka pravljena za jednog čoveka, tj. prema njegovoj meri. Prvo, "ideologija" stranke rađena je prema zabludama i idealizovanoj predstavi Koštunice i njemu podobnih "intelektualaca". Te zablude se zasnivaju na fikcijama (kako mali Đokica) zamišlja "građansko" društvo i "građansku" Srbiju koja u stvarnosti nikada nije postojala. Takve fikcije došle su u sukob sa stavrnošću odmah pošto je Koštunica bez svoje zasluge sticajem okolnosti postao predsednika SRJ. Drugo, Statut DSSa pravljen je kao da će dr Voja večito biti predsednik - postupak izbora predsednika, potpredsednika i članova predsedništva - sve prema meri nekoga ko je neosporan lider. ==>

3. - elem, da ne dužim - posle izborne noći 2014. otrežnjenje je bilo bolno i ponižavajuće za Koštunicu. Shvatio je sa kakvim je ljudima bio okružen i podnosi neopozivu ostavku da više nikada ne uđe u prostorije DSSa. Kako kažu miševi prvi napuštaju brod koji tone,pa tako i ovde jedan po jedan na čelu sa Nenadom Popovićem organizatorom kampanje koja je dovela do debakla. Sada nastaje onaj statutarni problem koji sam pomenuo u prvom prilogu - kako izabrati predsednika kad nema podrazumevanoj jedinog i nezamenljivog kandidata. Scenario koji je pravljen uz pomoć "prijatelja" iz SNSa predviđao je pretvaranje DSSa u sterilni privezak ili pomoćnu četu SNSa. Okupili su bulumentu "principijelnih" ljudi koji nisu bili gadljivi na pare, a koji su raspoređeni na sve strateške tačke. Trebalo je samo pronaći časnu osobu koja će na čelu stranke pokrivati halapljivu bulumentu u pozadini. Kako nije bilo saglasnosti oko ličnosti A.Mladenović je smislio priču o lobi-grupama koje će predložiti kandidate==>

5. - Kad je g-đa Sanda u vrhi stranke pokrenula pitanje saradnje sa SNSom na lokalu shvatila je da je skoro usamljena i tad je uvidela da iza cele ujdurme stoji Mladenović, A.Popović i ostali. Stoga je svoju akciju u proleće 2015. ograničila na beogradsku organizaciju ne bi li tako neutralisala ostale stranačke barone u unutrašnjosti. Na ključnoj sednici Predsedništva u maju 2015. bila je za jedan glas u manjini. Pomoć joj je došla se neočekivane strane od Budaline Tala Jovanova. On se iznervirao i podneo neopozivu ostavku i time se istopila kontra-većina. Ostali su se primirili. Krenulo se sa drugom taktikom Mladenović je smenjen, ali je podmetnut "Mladenović 2", tj Dejan Šulkić za predsednika Izvršnog odbora, a Uroš Janković za vd predsednika gradskog odbora u Beogradu (ta cvećka je prošlog leta isprovocirala Sandinu ostavku, a potom je uhapšen i sudi mu se zbog primanja mita). Još uvek ne shvatam kako se i pored svih trojanaca i kukavičjih jaja Sanda izborila da dobije izbore 2016.==>

u jednu uglednu novinsku ustanovu koštunica je uterao "bot-kadrove" (Smajlović, Janaćko, zeka...) koji su razjurili poštene i odgovorne novinare i stručnjake iz NU. Podsećam gospodu i da je Koštunica započeo pregovore sa EU, vodio ih pod motom kao "eu ima alternativu" a u stvari redovno se bitno napredovalo čak su potpisani neki sporazumi sa eu. Nekoliko njegovih ministara završilo je na robiji (Bubalo i neki). Radulović je umro od straha za život a hteo je da posvedoči da je upravo Koštunica poklonio Miškoviću "C-market" pod motom da ne padne strancima u ruke... Dakle, on, Koštunica, njegovi cenjeni "prodani profesori " medicine-ambasadori, dakle ljudi iz kruga "2" su korumpirani nesposobni mangupi koji su umislili da kad dođeš na vlast sve je tvoje, lično. Pa setite se kako je koštunica unakazio onog što leži na stiroporu, ima joooooš...

Kada se moral sroza na 1%, kada se nacionalni kompas toliko izgubi da nije jasno koja je osnovna ideja i interes naroda, kada ovakvi mogu da budu kandidati za predsednika drzave a znamo da su unistili sopstvenu stranku iz licnih interesa, ... Jasno je da su neophodne ozbiljne, sustinske promene u nasem drustvu i da to normalnim izborima nije moguce da se dogodi. Sta je to sto mora Srbiju da "prodrma" ostaje da vidimo.
PS; Hvala Marku Jaksicu na glasu razuma i normalnosti koji nam je zaista neophodan!

Reč je o novcu za opstanak DSSa!

Vrlo ste zluradi!